У једном суданском селу, жена рађа сина Музамела, коме је неки дервиш прорекао да ће умрети у двадесетој години. Музамел одраста окружен сажаљивим погледима због којих се осећа мртвим пре времена све док се сниматељ Сулиман, који је радио у граду, не врати у село. Сулиманов стари пројектор отвара Музамелу прозор у један потпуно нови свет. Његова личност почиње да се мења у Сулимановом присуству и он све више сумња у пророчанство, чије испуњење његова мајка очајнички покушава да спречи. После многих пораза, између осталих и губитка оца, Музамел почиње да копа сопствени гроб. На дан свог двадесетог рођендана, растрзан је сумњом и пред избором између смрти, јавне куће и аутобуса за одлазак у свет који жуди да упозна.
